5 mitova o vinu u koje i dalje verujemo (a ne bi trebalo)
Razvejava zablude koje kvare uživanje u vinu i uče nas da pijemo pametnije
Ne može se reći da nema ništa romantično u verovanju da je vino magičan napitka koji samo postaje bolji sa godinama, ili da sulfiti sigurno uzrokuju glavobolje 🍷 Ali ova verovanja, koliko god zvučala ubedljivo, često su samo mit koji se prenose iz generacije u generaciju poput neke alkoholne varijante gradske legende.
Vreme je da se suočimo sa činjenicanama. Pet najbolj čestih mitova o vinu zadržalo se u kolektivnoj svesti ljubitelja vina uprkos tome što ih je nauka davno pobila. Možda ćete se zapitati zašto su mitovi uopšte važni - pa, jer utiču na to kako kupujemo, čuvamo i pijemo vino. A to znači da utiču i na to koliko ga zaista uživamo ✨
Mit broj 1: Sva vina postaju bolja sa godinama
Ovaj mit je možda najuporniji od svih, i verovatno najskuplji za one koji mu slepo veruju.
Procenjuje se da je 90% vina namenjeno za konzumiranje u prvoj godini proizvodnje, a 99% vina u roku od 5 godina.
Realnost je sledeća: većina današnjih vina je napravljena da se popije mlada i svežam ne da se čuva u podrumu decenijama.
Kako se ispostavlja, većina vina (~95%) nije namenjena starenju, što znači da će vašem omiljenom Sauvignon Blanc-u iz supermarketa bolje biti ako ga popijete ove godine, a ne 2030.
Vina koja se mogu uspešno stariti imaju specifične karakteristike:
Visok nivo tanina (uglavnom u crvenim vinima)
Višu kiselost
Balansiran alkohol ili vrlo visok procenat
Prirodne konzervanse poput šećera (kod desert vina)
Čak i kada imate vino koje “može” da se stari, to ne znači da “treba” da se stari.
Kao što Jason Wilson tačno kaže: “Baš kao i kod čoveka, nikad ne znamo tačno kako će vino sazreti tokom godina. Ostavljanje vina na tri ili pet ili deset ili dvadeset godina je investicija samo u mogućnost otvaranja jedinstvenog vina u budućnosti”.
Da li vam je žao što nećete čekati deset godina da otvorite onu flašu Cabernet-a? Ne treba da bude 🌿 Vino je napravljeno da se uživa, ne da se posmatra kako skuplja prašinu.
Mit broj 2: Sulfiti uzrokuju glavobolje
Ah, sulfiti - najomraženiji aditivv u vinu, iako su možda i najnevinji. Ovaj mit je toliko raširen da većina ljudi automatski krivi sulfite kad ih zaboli glava nakon čašee vina.
Istraživanja su pokazala da sulfiti verovatno nisu glavni uzrok glavobolja povezanih sa vinom. U stvari, samo oko 1% populacije je stvarno osetljiv na sulfite, i čak i tada su simptomi obično respiratorni (poput astme) a ne glavobolje.
Evo zanimljive činjenice:
bela vina sadrže više doddatih sulfita nego crna vina. A ipak, koliko ljudi se žali na “glavobolje od belog vina”? Upravo tako.
Stvarni krivci za glavobolje su verovatno:
Histamini (posebno u crvenim vinima)
Tiramin (nalaz se u fermentisanoj hrani)
Tanini (mogu pokrenuti oslobađanje serotonina)
Alkohol sam po sebi i dehidracija
Biogeni amini (koji se više stvaraju u vinu sa malim sadržajem SO2)
Ako mislite da su sulfiti krivac za vaše glavobolje prilikom pijenja vina, probajte da pojedd pet sušenih kajsija narandžaste boje. Konzumiranje pet sušenih kajsija, koje sadrže otprilike istu količinu sulfita kao čaša vina, obično ne uzrokuje glavobolje kod ljudi koji tvrde da su alergični na sulfite.
Što se tiče novijih istraživanja,
istraživači sa UC Davis-a možda su otkrili pravog krivca: flavonol kvercetin i njegov uticaj na metabolizam alkohola. Možda je vreme da prestanemo da krivimo sulfite 🔬
Mit broj 3: Skuplje vino je uvek bolje
Ovaj mit je posebno drag trgovcima vina, ali realnost je mnogo složenija.
Jedna od najčešćih vinski mitova koju treba razbij je da su skupe flaše uvek bolje od svojih jeftinijih pandana. Opsežna istraživanja su otkrila da skuplja vina ne znače nužno i ukusnija vina.
Cena vina zavisi od mnogo faktora:
Region i prestiž proizvoda
Troškovi proizvodnje i marketinga
Retkost ili ograničeno izdanje
Težina flaše (da, čak i to!)
Reputacija brenda
Nema nikakve korelacije između težine flaše i kvaliteta vina. A najveći doprinos vina emisiji ugljena je pravljenje i transport flaša. Tako da ta teška flaša možda govori više o eko-nesvistu proizvođača nego o kvalitetu vina unutra.
Istina je sledeća: postoji mnogo fenomenalnih vina u cenovnom rangu od 1000-3000 dinara koja mogu nadmašiti neko vino od 10.000 dinara. Ključ je u tome da naučite da prepoznate kvalitet nezavisno od cene, a to zahteva vežbu. 🍾
Ne dozvolite da vas marketing zavede. Možda ćete se iznenaditi koliko toga možete otkriti u svojoj lokalnoj vinoteci ako pristupite bez predrasuda o ceni.
Mit broj 4: Belo vino mora biti hladno, crno sobne temperature
Ovaj mit je star koliko i samo vino, ali je isto tako netačan.
Jedan od najvećih mitova je da belo vino mora biti serviran hladno a crno vino na sobnoj temperaturi. Posebno kod belih vina, serviranje previše hladnih može prigušiti suptilne nijanse njihovog ukusa koje ih čine tako prepoznatljiv u prvom mestu.
Optimalne temperature:
Bela vina: 4-10°C (a ne ledeno hladno!)
Crna vina: 13-18°C (ne 25°C koliko je u vašoj sobi leti!) 🌡️
Sva vina, bez obzira na boju, treba da budu osvežavajuć i idealna temperatura servianja je prilično slična za crna i puna bela vina. (Dobra okrugla cifra je 13°C za i crna i puna bela vina).
Zašto je temperatura bitna:
Previše hladno vino neće mirisati ili imati ukus
Previše toplo vino će biti bljutavo i alkoholno
Prava temperatura omogućava da se svi aromi i ukusi izraze
Dakle, sledeći put kada budete služili Merlot, ne bojte se da ga malo ohladite pre nego što ga otvorite. Vaši gosti će primetiti razliku ✨ A ono belo vino iz frižidera? Pustite ga da se malo zagreje pre no što ga otvorite.
Mit broj 5: Tikva ili kašičica čuvaju mehuriće u šampancu
Ovaj mit je toliko raširen da bi mogao da ima svoj praznik. 🥄 Koliko puta ste videli nekoga kako stavlja srebrnu kašičicu u vrat flaše šampanjca “da zadrži mehurić”?
Loše vesti: ovo ne funkcioniše. Uopšte. Nikako.
Mehurići u šampancu nastaju zbog ugljen-dioksida koji je rastvoren u vinu pod pritiskom. Kada otvorite flašu, taj pritisak se smanjuje i CO2 počinje da izlazi. Kašičica u grlu flaše ni na koji način ne može ponovo da stvori taj izgubljeni pritisak.
Ako zaista žellite da sačuvate šampanac:
Kupite pravi čep za šampanac koji stvara vakum
Držite flašu u frižideru (hlađenje usporava izlaženje gasa)
Popijte što pre - šampanac je najlepši kada je sveže otvoren
Možda je mit o kašičici opstao jer ljudi žele da veruju u jednostavna rešenja, ali fizika ne funkcioniše tako. Srećom, ni ne morate da čekate da se šampanac “pokvari” - mehurići će se zadržati još jedan dan i bez kašičice. 🍾
Zašto mitovi opstaju i šta to znači za vas
Ovi mitovi nisu bezazleni. Oni utiču na to kako kupujete vino, koliko trošite novac, kako ga čuvate i na kraju - koliko ga uživate. Mit o starenju može dovesti do čuvanja vina koje bi bolje bilo popiti mlado. Mit o sulfitima može sprečiti ljude da uživaju u vinu zbog straha od glavobolje. Mit o ceni može koštati nepotrebno ili sprečiti otkrivanje fantastičnih jeftinijih opcija.
Zato su mitovi o vinu toliko lepljivi. Vino je hemija, poljoprivreda, zanaat, logistika i tradiciija, sve se dešava istovremeno.
Najbolji savet koji mogu da dam: pokužajte sve sa otvorenim umom, ne dozvolite da vam mitovi kvarE iskustvo, i zapamtite da je najb olje vino ono koje vama prija - bez obzira na cenu, godine ili etiketu na flasi.
Koja od ovih mitova ste do sada verovali? Da li ste ikada biti iznenađeni jeftiinim vinom koje je bilo bolje od skupog?