5 penušavih vina koja nisu šampanjac — i koja ćeš voleti više od njega
Mehurići bez hipoteke: zašto je svet penušavih vina daleko širi, zanimljiviji i ukusniji nego što brendovi iz Remsa žele da veruješ.
Postoji jedan tihi sporazum koji funkcioniše otprilike ovako: dođe neka posebna prilika, ti kažeš “čašu šampanjca”, konobar ti donese nešto što košta tri plate, a ti se osećaš elegantno i pomalo glupo u isto vreme. Taj ritual traje decenijama. Ali 2025. godina je konačno i zvanično vreme da ga razoremo.
Šampanjac je izuzetan. Ne poričem to. Ali “izuzetan” i “jedini vredan pažnje” nisu sinonimi, ma koliko marketinški budžet velikih maisons tvrdio suprotno. Istina je da se metodom identičnom onoj iz Remsa prave vina u Italiji, Španiji, Francuskoj van Šampanije, a ponekad i sasvim drugačijim pristupom koji je, paradoksalno, stariji od samog šampanjca. Svako od tih vina ima sopstvenu dušu, sopstveni terroir, sopstvenu priču — i mnoga od njih koštaju upola manje.
Ovo nije lista “jeftinih alternativa.” To je lista penušavih vina koje treba znati jer ih vredi znati. Razlika je važna.
Franciacorta — italijanski odgovor koji čeka na tvoje izgovaranje
Ako te neko pita šta je Franciacorta i ti odgovorite sa “to je nešto kao italijanski šampanjac” — tehnički si u pravu, ali emocionalno si promašio poantu. 🍾
Franciacorta DOCG dolazi iz Lombardije, oko 70 kilometara istočno od Milana, uz obalu jezera Izeo. Priča počinje 1961. godine, kada je enolog Franco Ziliani ubedio porodicu Berlucchi da ta zemlja, nastala od glečerskog morena, ima sve što je potrebno za penušavo vino po klasičnoj metodi. Bio je u pravu. Do 1967. dobijen je DOC status, a do 1995. i DOCG — što je najviši kvalitetni nivo koji italijanska vlada dodeljuje.
Metoda je identična šampanjskoj: druga fermentacija odvija se u boci, ne u tanku. Sortiment je gotovo isti — Chardonnay, Pinot Nero i Pinot Bianco, uz nedavni dodatak autohtone sorte Erbamat koja donosi svežinu u toplijim godinama. Vino mora odležati minimalno 18 meseci na talozima (sur lie), a kod vintidžnih verzija taj rok ide na 30 meseci, a Riserva — čeka se punih pet godina pre puštanja u prodaju.
Šta to znači u čaši? Franciacorta je punija, bogatija i manje nervozno kisela nego tipični šampanjac slične cenovne klase. Kako je klima toplja, grožđe sazreva ravnomernije, pa vino ne treba toliko doze šećera da bi bilo uravnoteženo. Veliki deo produkcije je extra brut ili zero dosage — potpuno suv, bez dodate slatkoće.
Bellavista Alma Gran Cuvée Brut — klasična adresa, kremasta tekstura, note tosta i limunove kore
Ca’ del Bosco Cuvée Prestige — jedno od najpouzdanijih penušavih vina Italije, dostupno u boljem vinooptekama
Berlucchi ‘61 Extra Brut — počasno mesto za svaki početak
Mislim da je Franciacorta sada na tački kada počinje da gradi onu vrstu reputacije koja šampanjcu treba sto godina — ali to prolazi tiše, bez trube. Ako te zanima kako se autentično vino gradi bez industrijalnog marketinga, pročitaj šta smo pisali o organskim i prirodnim vinima. Franciacorta, gde više od 35% proizvođača ima organsku sertifikaciju, savršen je primer. 🌿
Da li si probao Franciacortu? Ako nisi, pa — to je propust koji se lako ispravlja.
Cava i Corpinnat — zemlja u boci, a ne samo mehurić
Španija je vekovima pravljela penušava vina i godinama je to bila otprilike ovako: Cava kao “jeftina ali uredna opcija za Novu godinu.” Taj stereotip je nepravičan i donekle zaslužen u isti mah. 🍷
Prava slika izgleda drugačije. DO Cava pokriva više od 20 regija širom Španije, ali duh i istorija su u Kataloniji, u Penedèsu. Metoda je opet klasična — sekundarna fermentacija u boci — ali grožđe je potpuno drugačije od šampanjskog. Tri autohtone sorte dominiraju:
Xarel-lo — daje strukturu, mineralnost i specifičnu herbalnu notu koja nema presedana na severu
Macabeu (Viura) — svežina i voćnost, balansira blend
Parellada — nežna aromatičnost, suptilnost
Problem masovne Cave je realan. Industrijska produkcija od 218 miliona boca godišnje neminovno znači da mnogo toga na polici supermarketa nije naročito uzbudljivo. Ali od 2017. postoji Corpinnat — asocijacija 16 malih, ambicioznih proizvođača koji su napustili DO Cava i odlučili da prave isključivo uz organski uzgoj, ručnu berbu, minimalno 18 meseci starenja i grožđe samo sa sopstvenog imanja. Winery Gramona, Recaredo, Llopart — to su adrese koje menjaju razgovor o španskom penušavom vinu.
Decanter Magazine je na DWWA 2025. takmičenju Cavi dodelio osam zlatnih i jednu platinsku medalju, što nije malo. Stvarno nije malo.
A ono što Cavu i Corpinnat izdvaja od svih ostalih? Ta kombinacija mediteranskog sunca, teroare koja ne podseća ni na šta, i sorte Xarel-lo koja miriše kao da si zaboravio buket bilja u vrućem automobilu — u pozitivnom smislu. Nema toga u Remu, nema toga u Alzasu. To je samo katalonsko. 🌍
Crémant — Francesa koja nije skromna ni malo
Kada kažeš Crémant, u Srbiji mahom čuješ tišinu. Kad kažeš šampanjac, svi znaju o čemu govoriš. To je tačno ona vrsta nepravde koja nervira ljude koji se razumeju u vino.
Crémant je penušavo vino iz Francuske, ali napravljeno van granica Šampanije. Ista metoda — klasična, sekundarna fermentacija u boci — ali drugačiji terroir, drugačije sorte, drugačiji karakter. Postoji ih više vrsta, a svaki nosi ime svog regiona:
Crémant d’Alsace — najproduktivniji, od Auxerrois, Pinot Blanc, Riesling i Pinot Gris; elegancija i cvast
Crémant de Bourgogne — blizak šampanjcu po sortimentu (Chardonnay, Pinot Noir), ali za upola novca
Crémant de Loire — Chenin Blanc kao osnova, koji donosi izuzetnu kiselost i potencijal za starenje
Crémant du Jura — možda najzanimljiviji od svih, Savagnin grožđe daje nešto što nema ekvivalenta
Crémant d’Alsace posebno zaslužuje pažnju. Verovatno je najdostupniji u Srbiji od svih pomenutih, cena mu je razumna, a profil — suv, mineralan, sa notama breskve i belog cveća — pristaje svemu od ostriga do toplog kačkavalja. Nije kompromis. To je svestan izbor. 🥂
Wine Spectator godinama preporučuje Crémant kao jednu od najpametnijih vrednosti u celom svetu penušavih vina — i u tome nema ničeg slučajnog.
Sad pitanje za tebe: da li si ikad svesno birao Crémant, ili si ga samo slučajno popio na nekom veselju i nisi ni znao šta je? Razmisli o tome.
Trentodoc — gore gde šampanjac ne dolazi
Ako te Franciacorta nije iznenadila, Trentodoc će. 🏔️
Reč je o penušavom vinu iz Trentina, planinskog regiona na severu Italije, između Alpa i Veneta. Ovde je klima hladna, vinograde su na nadmorskim visinama između 200 i 900 metara, i kombinacija glineno-vapnenačkog tla sa svežim noćima daje vina sa prirodnom kiselošću i oštrinom koje mnoga šampanjska vina moraju da simuliraju.
Ferrari Trento — da, zove se isto kao automobil, i ne, nije slučajnost jer oba dolaze iz iste regije — jedan je od vodećih predstavnika, ali Trentodoc ima mnogo malih gazdinstava vrednih pažnje:
Maso Martis — butik vinarija, vintidžne serije malog tiraža
Letrari — porodična vinarija sa konsistentnim kvalitetom
Revì — moderna estetika, fokus na zero dosage stilistici
Trentodoc mora se odleži minimum 15 meseci za non-vintage, 24 meseca za vintage, a Riserva čeka punih 36. Sve to je obavezno propisom, ne opcija.
Posebno zanimljiva je činjenica da je Trentodoc jedini region van Šampanije koji je uzvan da učestvuje u zvaničnim degustacijama Comité Champagne — što je donekle kompromitujuće za sve koji tvrde da nigde van Remsa ne može da se napravi nešto vredno. Može. U planinama Trentina, može. 🌿
Pét-nat — najstarije je ponovo najkul
Pét-nat, skraćeno od pétillant naturel — prirodno penušavo — nije trend. Ili, tačnije: jeste trend, ali ta činjenica ne umanjuje to što je ovo najstarija metoda pravljenja penušavih vina na svetu. 🍾
Pre nego što je Dom Pérignon ikad stavio čep na bocu, monasi u Limu (Limoux) u južnoj Francuskoj već su pravljili nešto što bismo danas nazvali pét-natom. Metoda se zove ancestralna i funkcioniše ovako: grožđani sok se stavlja na fermentaciju, pa se — pre nego što fermentacija završi — flašira. Preostali šećer nastavlja da fermentira u boci, stvara CO₂, i... mehurići. Bez dodavanja šećera, bez sekundarne fermentacije kao zasebnog koraka, bez disgorgiranja. Samo vino i vreme.
Rezultat je vino koje verovatno izgleda mutno (jer nije filtrirano), ima manje pritiska nego šampanjac (2-3 bara naspram 5-6), i svaka boca je neznatno različita. To nekome zvuči kao mana. Za ljubitelje prirodnih vina to je poenta.
Flavor profil zavisi gotovo isključivo od sorte i terroir-a:
Pét-nat od Chenin Blanc (Loara): jabuka, belo cveće, kremasta kiselost
Od Gamay: crveni plodovi, sveža hladovitost, bar čašu ispred pike-nika
Od Glera (Col fondo Prosecco): da, postoji i ova varijanta, i drugačija je od standardnog Prosecca kao da poretiš voz sa biciklom
Od Riesling-a: mineralnost i citrus, nešto između suve i polusuhe elegancije
Cena je obično između 15 i 30 evra, alkohol mahom nizak (10-11%), a priča iza boce uvek postoji jer pét-nat ne prave industrijski proizvođači. Prave ga mali, angažovani vinogradari koji tačno znaju šta rade — i zašto.
Ako te zanima taj svet prirodnog i minimalnog intervenisanja u vinariji, Vinozofija je pisala i o tome šta zapravo znači organski, biodinamički i prirodni — i zašto cena nije jedini kriterijum. A ako voliš aromatične sorte uz mehurić, naš tekst o Muscatu otvara još jedan ugao ovog razgovora. 🌿
Jedan savet za kraj: pét-nat servirati odmah iz hladnjaka, nagnuti bocu pre otvaranja da se sediment ne uznemiri previše, i otvoriti ga napolju ili iznad sudopere. Jer nekad iskokne. I to je deo iskustva.
Pet vina, pet različitih priča, pet razloga da sledeći put kada stignete do police na kojoj stoji šampanjac za 80 evra zastanete na sekund i pogledate šta još ima u redu. Možda je Franciacorta od Bellaviste na metar levo od njega. Možda je Crémant de Bourgogne upravo stigao. Možda je neko stavio nekoliko boca pét-nata iz Loire-a u ugao.
Šampanjac će uvek biti tu. Ali koji je poslednji put iznenadio?