Svako ko je makar jednom stajao pored šanka sa čašom u ruci zna taj trenutak. Neko izgovori rečenicu, voditelj se učtivo osmehne, a ostali odjednom pokazuju neobično veliko interesovanje za boju vina. 🍷
Degustacija nije ispit i niko ne očekuje da znate sve. Ali neke rečenice odaju da vam nije stalo da probate nešto novo, a to je, mislim, jedini greh koji se ovde stvarno računa. Pregledao sam savete ljudi koji rade iza šanka i izdvojio pet rečenica koje se stalno ponavljaju kao nepoželjne. Neke su nevine, neke ne, a jedna je verovatno izašla iz vaših usta bar jednom. 🌿
“Ne pijem crno vino”
Ovo je klasik. Stojite na degustaciji, pred vama su četiri crvena vina, a vi saopštavate da crno ne pijete. Blog irskog prodavca Greenacres savetuje da izbegnete svaku rečenicu koja počinje sa “ne pijem”, jer ste ipak na degustaciji vina. Teško je ne složiti se. 🍷
Ima tu i dublji problem. Tekst o čestim greškama pri degustaciji tvrdi da je najgore što možete da uradite to što unapred imate stav i ne dozvoljavate da vas vino ubedi u suprotno. A ukus se menja, to znaju svi koji su nekad tvrdili da mrze rizling pa ga kasnije pili kao vodu.
Šta umesto toga:
“Ovo obično ne biram, ali rado ću probati.”
“Koji bi vam bio omiljeni u ovoj seriji?”
“Može li samo malo, da vidim šta mi promiče?”
Tiho preskočite vino i pokrijte čašu rukom, bez objašnjenja.
Priznajem da i sam imam vina za koja sam bio siguran da ih ne podnosim. Koje je vaše? Napišite u komentarima, obećavam da neću osuđivati. ✨
“Pa, dobro je”
Ili njena rođaka, “miriše na vino”. Ne vređa nikoga, ali ništa ni ne kaže, i voditelj ostaje bez ičega za razgovor. Jedan vinski stručnjak u tekstu magazina Sunset o greškama na degustaciji savetuje da kažete ono što zaista osećate, makar to bile gumene bombone i baštensko crevo. Iskren utisak vredi više od pozajmljene fraze. 🍬
Nije vam potreban rečnik od tri stotine pojmova. Dovoljno je da primetite nekoliko stvari i da ih izgovorite običnim jezikom.
Boja: svetla, duboka, zlatna ili sa narandžastim rubom
Miris: voće, začini, zemlja, pekara, mokar kamen
Kiselina: da li vam se pojave suze u uglovima usta?
Telo: lagano kao čaj ili teško kao zimski kaput
Završnica: koliko dugo ukus ostaje posle gutljaja
Kažite da vam je “kiselo kao nezrela šljiva” i bićete razumljiviji od onoga ko recituje beleške iz kataloga. Šta vi prvo primetite u čaši? 🌍
“Ovo je užasno” izgovoreno naglas
Neukusno vino postoji, to niko ne poriva. Ali način na koji to saopštavate odlučuje da li ste iskren ili samo bezobrazan. Autor teksta o tome kako ne postati onaj tip na degustaciji podseća da osoblje u podrumu verovatno pije bolja vina nego što ćete vi popiti za celu godinu. Ako vam se vino ne sviđa, to nije kraj sveta, ali nije ni razlog da ga proglasite uvredom. 😬
Ima još jedan sloj. Čak i loše vino je nečiji rad, nečiji vinograd i nečiji berba. A vi ne znate da li vam se ne sviđa zato što je loše ili zato što je drugačije od onoga na šta ste navikli.
Pristojne varijante:
“Nije mi blisko, ali vidim šta pokušava da uradi.”
“Meni je previše kiselo, kakvo bi bilo uz hranu?”
“Ima li neka alternativa u istom stilu, ali mekša?”
Samo recite da vam se ne sviđa, bez ocene vinara
Ako želite da preskočite neko vino, taj isti savet kaže da jednostavno pokrijete čašu ili kažete da još radite na prethodnom. Tačno tako. 🧡
“Ja ću to da popijem, šteta da se baci”
Zvuči kao kompliment, ali nije. U ulozi gosta na degustaciji niste tu da ispraznite sve što vam sipaju, već da probate i procenite. Autor vodiča za ponašanje u vinskim podrumima iz Sonome podseća da je ispljuvak potpuno normalna stvar i da kanta postoji upravo zbog toga. Priznajem, prva dva puta je neprijatno. Treći put je već navika. 🍾
Postoji i praktičan razlog. Posle petog ili šestog uzorka čula slabe, a vinska ocena postaje sve nepouzdanija. Sunset navodi savet da ritam treba da liči na maraton, a ne na sprint, uz pauzu za nešto što nije alkohol.
Kako da ne preterate:
Sipajte malo, i zamolite da vam ne dosipaju
Između vina pijte vodu, ali probajte sledeće vino bez ispiranja usta samo vodom
Pojedite nešto pre i tokom degustacije
Slobodno preskočite vino koje vas ne zanima, niko ne vodi evidenciju
Mislim da je najbolja degustacija ona posle koje se sećate šta ste probali. Da li vi ispljuvavate ili gutate? 🌿
“Ovo je tipičan terroir, osećam kišu iz 1998.”
Pretenzije. Poznajem ih iz prve ruke, jer i sam imam sklonost da pokušam da zvučim pametnije nego što jesam. Problem je što ljudi oko vas to odmah primete. Francuski vodič za česte vinske greške na prvo mesto stavlja pokušaj imitiranja stručnjaka i savetuje da vino opišete jednostavno i skromno. Kad već govorimo o pozerstvu, uvaženi kritičar sa Wine Spectatora piše o tome koliko je teško pronaći meru u vinskom bontonu. ✨
Najjednostavnije je da govorite o onome što pijete, a ne o onome što želite da vas drugi misle da znate.
Izbegavajte retke opise koje ste negde pročitali
Ne popravljajte druge, osim ako vas pitaju
Ne pominjite berbu ako je niste sigurni
Pitajte, jer pitanje pokazuje više znanja od izjave
Možda najbolja rečenica na svakoj degustaciji glasi “ne znam, ali volim ovo”. Zato, sledeći put kad uzmete čašu, pokušajte da primetite samo jednu stvar, svoju. Koja bi to bila? 🍷