5 srpskih vinskih regiona koje ne znaju ni sami Srbi — a trebali bi
Srbija ima 77 vinogorja i 22 vinorodna rejona, a svi razgovaraju o istih pet.
Postoji jedna stvar koja mi smeta kod srpske vinske scene, i reći ću je odmah: previše se priča o istim mestima. Fruška gora, Negotin, Župa, Šumadija. Sve lepo, sve zasluženo — ali kad svaki razgovor o srpskom vinu počne i završi na tih pet adresa, nešto se gubi. Gubi se jedna od najinteresantnijih priča u regionalnom vinogradarstvu: da Srbija ima 22 vinogradarska rejona i 77 vinogorja, od kojih je bar petina praktično nevidljiva na vinskim kartama, u vinskim prodavnicama, i u svesti prosečnog pioca.
Ova lista nije turističke brošure — nema naručene pohvale ni reklamnih lepota. To je pet regiona koji zaslužuju da budu poznati, sa konkretnim razlozima, konkretnim vinima i konkretnim vinarijama. Ako nisi čuo za bar dva od ovih pet, dobrodošao u deo srpskog vina koji većina propušta. 🍷
Toplica: kolevka prokupca koju niko ne zna da poseti
Počinjemo sa verovatno najpravednijim slučajem kolektivne amnezije u srpskom vinu. Prokupac je autohton, prokupac je u modi, prokupac dobija međunarodna признanja — ali malo ko zna da je grad Prokuplje doslovno ime-davaoc te sorte. Prokupac i Prokuplje dele ime po Svetom Prokopiju, i to nije slučajnost. Ovo je rodna kuća sorte. 🌿
U Topličkom rejonu 5.610 domaćinstava ima vinograde, a najveći broj vinogradara nalazi se u opštini Prokuplje. To je impresivan broj za region koji niko ne pominje na vinskim žurkama u Beogradu. Klima je posebna: planine Veliki Jastrebac, Vidojevica i Pasjača štite Toplicu od ekstremnih vazdušnih struja sa severa i juga, što gradi mikroklimу pogodnu za elegantna, sveža vina — a ne onu vrelu, masivnu produkciju koju mnogi pogrešno asociraju sa crnim vinima juga.
Vinarija Toplički Vinogradi iz sela Gojinovac je verovatno najambicioznija adresa u rejonu, sa zasadima prokupca na preko 40 hektara i modernom vinariom koja izgleda kao da je premešena iz Španjole. Ako te zanima i šta je prokupac zapravo u stanju da bude na vrhuncu, upoređivanje razlicito tretiranih berbi iz ovog rejona je ozbiljna eno-lekcija.
Vina iz Topličkog rejona koja vredi tražiti:
Prokupac u suvom stilu, posebno iz dobre berbe — tamno voće, zemlja, začin
Prokupac rozé koji ovde ima posebnu svežinu zahvaljujući hladnijim noćima
Chardonnay i Sauvignon Blanc koji dolaze iz reona gde temperature nisu previsoke 🌿
Knjaževac: “Srpska Venecija” sa vinom koje niko ne prepoznaje
Knjaževac bi u Burgundiji bio poznat. U Srbiji ga uglavnom znaju po roštilju i Staroj planini. To je, da budemo precizni, problem marketinga, a ne vina. 🌍
Knjaževački rejon okružuju planine Deli Jovan, Crni Vrh, Malinik, Rtanj i Tupižnica, a prema podacima iz 2012. godine ima 958 hektara vinskih sorti. Ono što je posebno zanimljivo: u rejonu se gaje stare sorte kavčina, plovdina, rkaciteli i župljanka, a pored njih odlično uspevaju i Pinot Noir, Frankovka, Vranac i Rajnski rizling — koji je, po onome što pišu vinopedija.rs, pravi predstavnik rejona.
Vinarija Džervin je jedna od najstarijih i najzanimljivijih priča u rejonu. Osnovana 1927. godine, imala je kada 700 hektara vinograda i izvozila u Nemačku pod brendovima Dubravka i Schlossberg. Zatim je propala, bila zaboravljena, pa se od 2017. polako vraća. Priča za film, bukvalno. Recentnija je vinarija Jović iz Potrkanja — manje, fokusiranije, sa Vrancem koji u knjaževačkom mikroklimatu dobija, kako opisuje wineandmore.com, eleganciju i svežinu kojih nema u varijanama iz toplijih rejona.
Posebno me zanima taj knjaževački Vranac. Vranac iz Crne Gore ili Makedonije može biti moćan i taman. Ovde, pod uticajem Stare planine, on dobija drugačiji karakter. Mislim da je to primer kako isti red grožđa može reći sasvim različitu rečenicu zavisno od mesta. Da li si probao Vranac iz ovog rejona? Ako jesi, znam da razgovaramo o istoj stvari — ako nisi, evo razloga da počneš. 🍷
Levač: najveće nepoznato vinogorje u centru Srbije
Kad se kaže “rejon Tri Morave”, svi pomisle na Jagodinу i Lozovik, što je fer — vinarije Temet i Cilić su odavno utabale taj put. Ali Levačko vinogorje, koje se prostire na severozapadnim padinama Juhora, ostaje u senci čak i u razgovorima koji se vode unutar tog rejona. ✨
Vinarija Lastar u Levačkom vinogorju, između Juhora i Gledićkih planina, jedna je od tehnološki najmodernijih ali i vizualno najbooljе uklopljenih u okoliš vinarija u Srbiji. Sa 32 hektara vinograda, degustacionom salom sa 60 sedećih mesta i koncpetom uparivanja hrane i vina, ona je, prema proceni Vino.rs za 2025. godinu, novi turistički dragulj na vinskim putevima Srbije.
Ono što me fascinira u Levač priči je selekcija klonova. Lastar je uvozio sadni materijal iz Francuske, što nije tipično za srpsku praksu, i to se oseća u preciznosti vinograda. Na 32 hektara gaje:
Chardonnay i Tamjaniku od belih sorti
Sauvignon Blanc i Viognier — da, Viognier u Levčу, i to ima smisla
Pinot Noir, Merlot, Cabernet Franc i Cabernet Sauvignon od crvenih 🍾
Lastar nije jedina priča u Levcu, ali je najuočljivija. Vinarija Miletić u Opariću ima decenijama stare zasade koji nose drugačiju, dublje ukorenjenu priču. Za one koje zanima filozofija vina kao ogledalo terena, Levač je idealan slučaj — isto tlo, različiti pristupi, različiti karakteri.
Nišavski rejon: Pirot pored reke, vino na obroncima koje malo ko zna
Nišavski rejon, koji se prostire duž reke Nišave oko Pirota, Bele Palanke i Babušnice, možda je geografski najneosvojeniji segment srpskog vinarstva od strane ljubitelja koji nisu iz tog kraja. Prema podacima iz 2012, u Nišavskom rejonu ima 471 hektar vinograda, na nadmorskim visinama od 320 do 550 metara, na pretežno južnim i jugoistočnim ekspozicijama.
Pirot je, inače, jedno od onih srpskih mesta koje tu klimu i teren ima, ali infrastruktura vinskog turizma nije uhvatila korak. U Nišavskom rejonu gaje se plovdina, smederevka i frankovka, a najveći deo proizvodnje odlazi za sopstvene potrebe domaćinstava. To je, istovremeno, problem i dragocena informacija: vina koja niko ne prodaje komercijalno su često vina koja nisu prošla marketinški filter i zadržala su sopstveni karakter.
Plovdina, konkretno, je jedna od onih autohtonih sorti koje zaslužuju posebnu pažnju. Stara balkanska sorta, prisutna na ovom terenu vekovima, daje harmonično, pitko, tanje vino sa blago crvenkastom nijansom. Ne bombastično, ne glamurozno, ali živo na drugačiji način od internacionalnih sorti.
Ovaj rejon je, verovatno, mesto gde bi pravi vinski istraživač mogao da nađe nešto što nije na nijednoj vinskoj karti i nijednom instagramu, a da ostane pozitivno iznenađen. To je i vrsta slobode koja se sve teže nalazi u vinskom svetu prepunom oznaka i ocena. 🌍
Leskovac-Vranje: daleki jug koji proizvodi neka od najtoplijih vina u Srbiji
Krajnji jug Srbije je, u vinskom smislu, mesto sa specifičnim identitetom koji ni sam ne zna koliko vredi. Vinski put Leskovac-Vranje prolazi kroz dva rejona uz obale Južne Morave sve do granice sa Severnom Makedonijom, a klima tamo je umereno kontinentalna sa velikim brojem sunčanih dana i izraženom razlikom između dnevnih i noćnih temperatura, što pogoduje aromatičnosti i sazrevanju grožđa. ✨
Prema popisu iz 2012, u Leskovačkom rejonu ima 1.282 hektara vinograda sa autohtonim sortama kao što su prokupac, tamjanika, smederevka i vranac, pored internacionalnih sorti. U poslednjim godinama pojavilo se nekoliko ozbiljnijih proizvođača, a vino.rs izdvaja vinarije Aquila i Prima u Babičkom vinogorju i Mitrović u Vinaračkom.
Vranjski deo puta je poseban. Vrtogoško vinogorje, smešteno u Vranjsko-Bujanovačkoj kotlini, je region koji ima topline, ima sorte i ima generacije vinara koji vino prave kao što se uvek pravilo — za stol, za porodicu, za goste. Tamjanika ovde ima te pune, bogate arome koje idu uz tu sunčanu geografiju — drugačije nego tamjanika iz Šumadije, drugačije nego iz Župe. Isti red, drugi rukopis.
Ako voliš da na vinskim putevima naiđeš na nešto čega nema u katalogu, jug Srbije te čeka. I, za razliku od vinskih destinacija sa dobrim PR timovima, ovde se vino još uvek pije kao razlog, a ne kao simbol — što je, mislim, vrednost po sebi. 🍾
Prema podacima koje prikuplja Wine-Searcher za Centralnu Srbiju, međunarodni interes za srpska vina raste — a vina iz manje poznatih rejona su upravo ona koja iznenađuju strane uvoznike i kritičare koji Srbiju otkrivaju bez predrasuda. Ima smisla: kad ne znaš šta da očekuješ, ne možeš ni biti razočaran. Možeš samo biti iznenađen.
Koji srpski vinski region si poslednji put otkrio za sebe, i šta si tamo pronašao?