6 hrvatskih vina vrednih putovanja (i gde ih naći u Srbiji)
Komšijsko vinogradarstvo je potcenjeno, a ovih šest boca to dokazuje bolje nego bilo koji turistički folder.
Recimo odmah ono što se obično izbegava: Hrvatska ima odlična vina. Ne “dobra za region”, ne “solidna za odmor”, nego zaista odlična, nagrađivana na Decanter World Wine Awards, citirana u Wine Spectator-u, tražena u restoranima od Tokija do Njujorka. I da, dosta Srba to ne zna, ili zna ali ne pita za hrvatsko vino kad uđe u vinoteku, iz navike ili iz nekog nejasnog inata koji niko ni sam ne bi znao da objasni.
Taj inas je skup. Jer propustiti Plavac Mali s Pelješca ili Malvaziju Istarsku iz Momjana samo zato što etiketa piše Zagreb umesto Bordeaux je isto što i odbiti hranu zato što je komšijin recept. Tvoj stomak ti to neće oprostiti.
Hrvatska ima više od 130 autohtonih sorti grožđa i četiri različite vinske regije, od kontinentalne Slavonije do mediteranske Dalmacije. Ovo nije pregled “vina za plaže”, ovo je pregled šest boca koje zaslužuju da budu u tvojoj čaši, bez obzira na godišnje doba ili adresu.
Plavac Mali, Dingač: kada teren diktira ukus 🍷
Počnimo s kraljem. Plavac Mali je autohtona dalmatinska sorta i direktni je predak kalifornijskog Zinfandela, što je jedno od onih vinarskih otkrića koje je zbunilo ceo svet kad su ga potvrdili DNK analizom devedesetih. Isti geni, potpuno drugi karakter. Gde Zinfandel može biti džemast i prekomerno zreo, Plavac Mali ima kiselost i strukturu koji ga čine ozbiljnijim vinom za sto.
Ali nije svaki Plavac Mali isti, i tu počinje prava priča. Dingač na poluostrvu Pelješac je prvo zaštićeno vinsko ime u istoriji Hrvatske, još od 1961. godine, i vinograde je štitila čak i Ženevska konvencija — detalj koji zvuči neverovatno, ali je tačan. Vinogradi se nalaze na strmim, okrenenim prema jugu, liticama iznad Jadrana, gde se temperatura tla popne i do 50 stepeni Celzijusa leti. Grožđe tu ne raste, ono preživi, i ta borba se vidi u čaši.
Kako ukusi? Prema Wine-Searcher opisu Plavac Mali sorte, radi se o gustom, robusnom crvenom vinu s aromama crnih trešanja, tamnih bobica, bibera i blage kože, sa sadržajem alkohola koji zna da dosegne i 16%. Nije za uplašene. Savršeno uz janjetinu, pašticadu ili stariji sir.
Istaknuti proizvođači:
Matuško (Potomje) — verovatno najpristupačnija vinarija za posetioce, Dingač im je reper za celu regiju
Miličić — manji, boutique stil, često pohvaljeniji kod kritičara
Grgić u Trstaniku, koji je isti čovek kao i legendarni Grgich Hills iz Nape u Kaliforniji 🌍
Da li si ikad pokušao da pronađeš Dingač u Beogradu? Ako jesi, u Vino Bar & Shop na Vračaru (Jovana Rajića 5e) kažu da su najveći uvoznik hrvatskih vina, pa tamo bi trebalo da počneš.
Malvazija Istarska, Kozlović: aromatično zlato Istre ✨
Istria je, bez previše koketerije, verovatno najuzbudljivija vinska regija na ovom delu sveta. Malo, aromatski intenzivno, s jakim identitetom. I Malvazija Istarska je njena neosporna zvezda — sorta koja ne postoji nigde na svetu u ovom obliku, koja daje vina od sveže i mineralne do bogate i kremaste teksture, zavisno od toga ko je pravi i kako.
Vinarija Kozlović iz doline Valle blizu Momjana je, po opštem konsenzusu, onaj ko je sortiu vratio na mapu. Prema izveštaju Decanter magazina o istarskom regionu, ako je Kozlović “spasao” Malvaziju kao varijetalni pojam, onda je Moreno Coronica uradio isto za Teran, robusno istarsko crveno. Porodica Kozlović pravi vino od 1904. godine, a četvrta generacija, Gianfranco i Antonella, uvela je moderan stil svežeg, niskoalkoholnog, voćnog Malvazijskog vina, a zatim nastavila s kompleksnijim varijantama. Njihova Santa Lucia varijanta, od grožđa s vinograda iz 1962. godine, devet meseci na koži, osvajala je zlatne medalje i trofeje na Decanter-u.
Šta piješ kad ga otvoriš? Kruška, breskva, malo badema, blaga minerala, ponekad cveta. Kiselost koja osvežava, telo koje ima šta da kaže uz ribu na žaru ili tartufe, kojih u Istri ima sasvim dovoljno.
Ostali vredni istarskih Malvazija:
Cattunar — jedini vinar koji pravi četiri verzije Malvazije, svaku s drugačijeg tipa tla
Kabola — postoji i verzija u kvevri glinenim posudama, odličan spoj gruzijskog i istarskog
Clai i Roxanich — za ljubitelje maceracije i prirodnog vina 🌿
Graševina, Krauthaker Mitrovac: slavonski klasik koji ne umara 🥂
Slavonija je, vinarski gledano, ozbiljno potcenjena. Kontinentalna klima, isti geografski paralelni kao Bordeaux i Oregon (tačno 45,3° severne geografske širine, prema podacima sa stranice vinarije Krauthaker), i nativna sorta Graševina (isti grožd koji u Austriji zovu Welschriesling, a u Mađarskoj Olaszrizling) koja u pravim rukama daje vina daleko od dosadnih.
Krauthaker iz Kutjeva je referentna tačka. Vlado Krauthaker je diplomirao agronomiju, nasledio jedan hektar vinograda, i od toga napravio 32 hektara i međunarodno ime. Njegova Graševina Mitrovac 2019 uzela je Grand Gold na jubilarnom Graševina festivalu 2025. godine. Kutjevo region kao celina zaradio je više od 350 zlatnih medalja na Decanter World Wine Awards, što nije mala stvar za sortu koja se u Srbiji uglavnom doživljava kao “ono belo vino na pijaci.”
Zanimljiv detalj: Krauthakerov Sauvignon 2005 bio je jedino hrvatsko vino selektovano za Lufthansa prvu klasu. Da, onu vrstu detalja koji se teško zaboravi.
Šta očekivati u čaši:
Sveže zelene jabuke i breskve na nosu
Zrela kiselost i čisto voćno telo
Blaga gorčina na kraju, specifična za sortu
Svestran uz piletinu, ribe, blage paste 🍷
Pošip, Krajančić: bela Korčula kakvu mislim da nisi probao 🌍
Pošip je autohtona bela sorta s ostrva Korčule, uzgajana vekovima pretežno u selima Smokvica i Čara. Ako si ga probao samo uz more, verovatno si probao urednu ali ne posebno uzbudljivu verziju. Krajančić je druga priča.
Luka Krajančić iz Čare pravi individualno odnegovana vina s izraženim karakterom, i prema oceni Time Out vodiča, Krajančićev Pošip ulazi u selekciju vrhunskih suhih belih vina mediteranske Evrope. Nije skromna ocena. Restoran u Dubrovniku neće staviti prosečan Pošip na vinsku kartu, a Krajančić je tu redovni gost.
Šta je posebno kod Pošipa? Punoća na nepcu bez teškoće, mineralnost na kojoj se Jadranski uticaj zaista oseća, i kiselost koja ostaje sveža i posle godinu dana starenja. Idealan uz lignje, hobotnica salatu, ali i bogati riblji ragu. Volim ga i uz stariji kozji sir, mada to nije za svakoga.
Pored Krajančića, vredi znati i za:
Zure s Korčule — vinarija koja je 2025. dobila Decanter medalje za Grk, Pošip i čak Prošek
Toreta u Smokvici, s malim muzejom Pošip sorte 🌿
PZ Pošip Čara — zadruga koja čuva tradiciju i prodaje pristupačno
Grk, Zure: jedina sorta na peščanom tlu u Lumbardi 🍾
Ovo vino je toliko specifično da je teško govoriti o njemu a da ne zvučiš kao nekakav vinski geek. Grk raste samo u Lumbardi na Korčuli, na peščanom tlu koje je jedinstvenost na dalmatinskom kamenu. Ime mu dolazi od starih Grka koji su doneli lozu na ostrvo u 3. veku pre nove ere. Sorta ima samo ženske cvetove, što znači da ne može da se oprašuje samo, pa se sadi zajedno s Plavac Mali — mali vinarski brak iz nužde koji je trajao milenijumima.
Ukus? Suvo, aromatično, mineralno, s blagom gorčinom i notama borovih igličica i citrusne kore. Prema Decanter pregledu dalmatinskih regija, Grk iz Lumbarde daje bogata, medom obojena i punotelesna vina izuzetnog kvaliteta, uz preporuku da se traže vinarije Bire i Zure.
Zure je porodična vinarija koja pravi Grk u verzijama sur lie starenja, što znači da vino sedi na kvascu posle fermentacije i dobija kremastiju teksturu. Baš to je ono što ga čini ozbiljnim vinom za sto, a ne samo suvenirskim pićem uz more. Na Decanter DWWA 2025. Zurin Reventón Sur Lie Grk dobio je medalju — konkretan dokaz da ovo nije regionalna zanimljivost već pravo vino.
Saveti za pronalaženje:
Vino Bar & Shop na Vračaru ima veći izbor hrvatskih vina u Beogradu
Fino Vino na Kosančićevom vencu, Pop Lukina 6, povremeno ima i dalmatinska ostrva
Svaka bolja vinoteka na Vračaru, Dorćolu ili u Zemunu uglavnom drži bar jednog hrvatskog uvoznika
U supermarketima: Kozlović i vina iz Vina Laguna distribution-a znaju da se pojave u Merkatoru ili DIS-u
Teran, Coronica: crveno vino za one kojima crno vino nije dovoljno tamno 🍷
Završavamo s Teran-om, istarskim crvenim vinom koje ili volite odmah ili morate da mu date vreme da vas ubedi. Coronica je, prema citiranom Decanter tekstu, istarsko ime broj jedan za ovu sortu. Moreno Coronica je preuzeo porodične vinograde početkom devedesetih s jednom idejom: da se Teran tretira kao sorta vredna ozbiljne pažnje, a ne kao rustičan lokalac.
Rezultat je Gran Teran odležan u barik buretima, koji ima svoju taninu, svoju kiselost, i neke od najintenzivnijih nota kupine i vlažne zemlje koje možeš da nađeš u čaši. Teran uopšte nije lagan. Alkohol, tanini i kiselost su svi na višoj strani, što ga čini vinskim ekvivalentom razgovora sa nekim ko ima snažne stavove: ili cenite direktnost ili to nije vaša kompanija večeras.
Za pariranje: pršut, divljač, pečena repa, ili jednostavno lagano hladan na 15 stepeni uz ništa — i samo ga slušaš. 🌿
Hrvatska vinska scena je promenila sebe tiho i dostojanstveno u poslednjih 20-30 godina, bez previše buke. Ako nisi obraćao pažnju, to je bio tvoj propust. Ako si bio zauzet samo pratiti šta se dešava na prirodnoj vinskoj sceni, pa i to je bio razlog — jer dosta istarskih vina upravo tu granicu i pomera. A ako hoćeš malo širu sliku o tome kako različiti vinogradarski pristupi utiču na ono što završi u tvojoj čaši, tekst o organskim, biodinamičkim i prirodnim vinima je dobar sledeći korak.
Ostaje jedno pitanje za tebe: da li je skoro putovanje do Dalmacije ili Istre ikad obuhvatilo i namerne zaustave u vinarijama, ili si se ograničio samo na vino uz ribu u restoranu — i ako jesi, šta bi promenio sledeći put?