6 mirisa u vinu koje uvek osećaš, a ne znaš kako da ih nazoveš

Nauka ima ime za taj trenutak kad znaš da nešto mirišeš, ali reč ti izmiče, a mi ti dajemo šest konkretnih odgovora za sledeći put.

Sigurno ti se dešavalo: zabodeš nos u čašu, nešto ti je poznato, gotovo na vrh jezika, i onda... ništa. Ta muka ima ime, zove se “tip of the nose” fenomen, i istraživanje na koje se poziva čak i Wikipedijin članak o aromi vina kaže da prosečan čovek može da razlikuje na hiljade mirisa, ali u datom trenutku, bez pomoći, imenuje tek šačicu. Nisi ti glup, tvoj nos je samo brži od tvog rečnika. Zato smo napravili listu od šest mirisa koje gotovo svako oseti u vinu bar jednom, a retko ko zna kako da ih nazove. 🍷

Benzin u čaši starog Rizlinga

Zvuči kao uvreda, ali nije. Ako si ikad probao stariji Rizling, verovatno si osetio nešto što podseća na benzinsku pumpu, kerozin, možda čak i lak za nokte u tragovima. To nije greška, to je jedinjenje po imenu TDN koje nastaje starenjem ove sorte, pogotovo kod primeraka iz hladnijih regiona i sunčanijih berbi. Kod nekih proizvođača ta nota je gotovo potpis stila, kod drugih se pojavi tek posle par godina u boci. 🌍

• pojačava se sa godinama, retko je prisutna u mladom vinu

• karakterističnija je za Rizling iz Nemačke, Alzasa i Australije

• u malim količinama deluje kao kompleksnost, u velikim postaje dominantna

• nije znak kvara, za razliku od mirisa vlažnog kartona koji ukazuje na TCA

Da li si ikad pomislio da je nešto “pokvareno” u vinu, a zapravo je bila samo starost koja govori svojim jezikom? To se dešava češće nego što misliš.

Rez trave i zelena paprika

Ovaj miris prati te kod Sauvignon Blanca i, u manjoj meri, kod Cabernet Franca, i zove se metoksipirazin, jedinjenje odgovorno za onaj bilje-zeleni, gotovo povrtni karakter. Neko će reći “sveže pokošena trava”, neko “zelena paprika”, neko samo slegne ramenima i kaže da je “biljno”. Sva trojica su, zapravo, u pravu, samo koriste različite reči za istu porodicu arome. 🌿

• javlja se kod grožđa branog malo ranije, dok je aroma još zelena

• toplije klime (poput dela Vojvodine ili juga Srbije) daju blaži intenzitet

• u ekstremnim slučajevima podseća na nezrelu papriku, što nekima smeta

• kombinacija sa citrusom je klasičan potpis hladnijeg stila ove sorte

Puter na tostu kod Chardonnaya

Ako ti se nekad učinilo da vino miriše skoro pa na kremasti puter, nisi lud, samo si nabasao na diacetil, jedinjenje koje nastaje tokom malolaktičke fermentacije. To je proces u kom se oštra jabučna kiselina pretvara u mekšu mlečnu, a kao nusprodukt dobijaš aromu koja podseća na topljeni puter ili čak lešnik. Ovo je klasičan primer onoga što nazivamo sekundarnom aromom, dakle mirisom koji ne dolazi od grožđa, već od procesa proizvodnje, o čemu smo pisali i u tekstu o šest koraka pravilne degustacije vina. 🧈

• najizraženija je kod oksidativno vinifikovanog Chardonnaya

• kombinuje se sa vanilom kad je vino i odležalo u hrastu

• ako je previše dominantna, vino deluje teško i jednolično

• odsustvo ove note ne znači lošije vino, samo drugačiji stil

Vanila i kokos iz hrastove bačve

Ovo je verovatno najpoznatiji miris na listi, ali retko ko zna zašto se pojavljuje. Vanilin i takozvani hrastovi laktoni su jedinjenja koja vino “pokupi” tokom odležavanja u hrastovim bačvama, i to je razlog zašto neka crvena i bela vina mirišu skoro pa na desert. Ako želiš da uvežbaš nos da prepozna baš ovu notu, kao i još desetine drugih, korisno je proći kroz strukturiran program poput onog u našem tekstu o tridesetodnevnom planu za razvoj nepca, koji baš predlaže mirisanje svakodnevnih namirnica kao vežbu. ✨

• nova (prva upotreba) bačva daje jaču aromu vanile i kokosa

• američki hrast obično daje slađi, kokosastiji profil od francuskog

• kod dugog odležavanja, vanila se meša sa notama karamela i dima

• previše hrasta može da pregazi voćne arome, što nije uvek kompliment

Kremen i upaljena šibica

Ovaj miris je suptilniji i često se meša sa “mineralnošću”, iako je priča malo komplikovanija. Kad prineseš nos čaši i osetiš nešto što podseća na upaljenu šibicu, kremen ili čak dim, verovatno je reč o blagoj redukciji, prirodnoj pojavi kod vina koja su tokom fermentacije imala manje kontakta sa kiseonikom. Kod nekih belih vina, poput Chablisa, ta nota je gotovo poželjna i deo je stilskog identiteta. Kod drugih, ako je previše izražena, prelazi u miris sumpora ili pokvarenog jajeta, a to je već druga priča, pomalo neprijatnija, o kojoj smo pisali detaljnije u tekstu o znakovima da je vino pokvareno. 🔥

• blaga redukcija često nestane posle par minuta u čaši, samo je provetri

• jaka i uporna nota sumpora je već razlog za sumnju

• karakteristična je za neka bela vina iz hladnijih regiona

• vrtenje čaše i duži kontakt sa vazduhom obično pomažu

Štala, koža i divljač

Poslednji miris na listi je onaj koji deli publiku na dva tabora. Neko ga voli, neko ga mrzi, a zove se brett, skraćeno od kvasca Brettanomyces. Kod nekih starijih crvenih vina, posebno onih iz toplijih regiona, taj miris na štalu, kožu ili čak znoj daje vinu dodatnu slojevitost i dubinu, gotovo kao potpis “starog sveta”. Kod drugih, kad brett preuzme kontrolu, vino gubi voćnost i počinje da miriše isključivo na dvorište. 🐴

• u malim dozama, brett dodaje kompleksnost i “zemljanost”

• u velikim, guši voćne i cvetne arome potpuno

• karakterističan je za neke starije Burgundce i južnjačke sorte

• ako želiš da uporediš svoj nos sa tuđim, slepa degustacija je odličan test, kao ona koju smo opisali u tekstu o organizovanju kućne slepe degustacije

Sledeći put kad otvoriš flašu i osetiš nešto poznato, a ne možeš da ga imenuješ, prođi kroz ovih šest mirisa pre nego što odustaneš. A ako prepoznaš neki od njih baš dok čitaš ovo, javi u komentarima koji ti je bio prvi “aha” trenutak s vinom. 🍇