7 lakih načina da konačno razlikuješ vino od grožđa — i da zvučiš uverljivo dok pričaš o tome
Ako ikada poželiš da deluješ kao da znaš — ne da piješ — vino, evo ti karta za ulazak u klub
Ako ikada poželiš da deluješ kao da znaš — ne da piješ — vino, evo ti karta za ulazak u klub. Većina ljudi greši kad misli da je vino samo „alkohol sa aromom grožđa”. U stvarnosti, vino je složen svet koji se rađa iz grožđa — ali i iz tla, klime, fermentacije i zrelosti. Razlikovati vino od običnog grožđa znači razumeti te slojeve. Svaki gutljaj može da otkrije priču: o mestu, godini, čoveku koji ga pravi. I da — zvučaš kao znalac kad počneš da govoriš o „note vanile”, „taninu” ili „dugoj završnici”. 😎
U nastavku imam sedam jednostavnih – ali pripremljenih – trikova koji pomažu da vino shvatiš. Nije potrebno da budeš somelijer. Dovoljno je da imaš čašu, nos i malo znatiželje.
1. Kreni pogledom — vino ne skriva kleptomaniju
Pre nego što i naneseš nos na čašu, pogledaj vino — boja, bistrina, „noge” na čaši.
Bela vina s godinama dobijaju topliju, zlatno- žutu nijansu, dok kod crvenih vino postaje svetlije — rubovi tanji, rub boje pomalo „izbledeo”.
Ako vidiš da vino klizi gusto i sporije po čaši — to su „noge” (ili „vine legs”) i mogu nagovestiti da vino ima nešto više alkohola ili slasti.
Ovaj vizuelni momenat je kao prvo upoznavanje — daš sebi 5 sekundi da prođeš kroz vizuelne tragove. I često, samo tim pogledom možeš da dobiješ nagoveštaj da ono u boci ipak nije običan sok od grožđa.
2. Zavrti — oslobodi vino iz naučne izolacije 🍇→🍷
Okretanje čaše — klasični pokret „swirl” — nije tu da impresionira tetku sa večere. Ono oslobađa aromatične molekule u vino i omogućava ti da ih lakše namirišeš.
Sveže grožđe obično nosi primarne arome: voće, cvetne note, bilje.
Svaki put kad zavrtiš čašu, vino „prodiše”. Nauči kako da je vrtneš — i mirisi će se pojaviti.
Na taj način vino izlazi iz svoje boci i staje pred tebe — da ga upoznaš. A ti — da deluješ kao znaš šta radiš. 😉
3. Pomiriši — nos je tvoja tajna supermoć
Miris je uglavnom „pola ukusa”. U mnogim slučajevima — i više od toga.
Kad privučeš vino blizu nosa — pazi na tri sloja mirisa:
Primarne arome: voće (jabuka, bobičasto, tropsko), cveće, bilje — dolaze direktno iz grožđa i terroara.
Sekundarne arome: rezultat fermentacije — može da miriše na kvasac, hleb, orah, pa čak i blago mlečno (kod nekih belih vina).
Tercijarne arome: zrenje u boci ili bačvi. Tu se javljaju note vanile, začina, duvana, kože, pečenih oraha, starog drva — i generalno „zrelosti”.
Probaj da ne juríš „trešnju” i „čokoladu” odmah — prvo razmisli globalno: voće? cveće? drvo? Onda suzuj.
4. Probaj — gutljajom prepoznaj osobenost
Kad vino dotakne jezik, sve ono što si video i namirisao počinje da se slaže u ukus. Vino pokazuje svoje lice — kiselinu, slast, gorčinu, tanin, telo.
Kiselo (kiselina) = „živo”, osvežavajuće vino — često iz hladnijih regiona ili od grožđa sa prirodnom svežinom.
Slatko (rezidualni šećer) — kod nekih belih vina ili desertnih stilova. Slatko + kiselina = balans.
Tannin — više se oseća na jeziku i nepcu, daje taj „suvi”, pomalo hrapav osećaj, često kod crvenih.
Arome koje si namirisao — sada se prepliću sa ukusom. Neke se aktiviraju tek kad vino dodirne jezik, neke tek kad progutaš.
5. Razmisli — da li je vino „tipično” za grožđe?
Postoji pojam typicity — to je koliko vino odražava karakteristike sorte grožđa iz koje je napravljeno.
Na primer: vino od sorte Pinot Noir treba da bude elegantno, često sa nižim taninima; Merlot — voćnije i mekše; a Cabernet Sauvignon — punije, sa jačim taninom.
Ako prepoznaš vino kao „tipično” za sortu — znači da vino poštuje grožđe. Kad vino odustane od tipičnosti (previše hrasta, previše slasti, previše alkohola...) — to je signal da grožđe više nije glavni glumac.
6. Uporedi vina — ništa ne razvija nepce kao poredjenje
Najbolji način da naučiš razliku između vina i običnog grožđa (ili vina koja su “simulate”) je — da uporediš više vina direktno. Poredjenje otkriva razlike u boji, mirisu, strukturi i karakteru.
Probaj da staviš pored sebe barem dve buteljke — recimo, belu i crvenu, ili od dve različite sorte. Napravi mali „let” degustacije. Na taj način tvoje čulo mirisa i ukusa brzo se kalibriše.
7. Nauči „crveni alarm” — osjeti kad nešto nije vino
Ne svako vino zaslužuje da ga piješ. Neki ukusi i mirisi signaliziraju grešku — to nisu voćne note. To su greške.
Miris kuvanog kupusa, sumpora, truleži, plesni — često ukazuje da je vino pokvareno.
Neobična boja, talog, mutnoća — upozorenja da nije fermentacija išla kako treba.
Kad prepoznaš ovakve signale — znaš da nisi na nivou grožđa, nego... hm, nečeg što bolje ne opisuješ.
Pročitaj i: 6 pravila uparivanja vina i hrane koja će ti promeniti večeru zauvek
Zaključak: vino + mozak > sok od grožđa
Vino nije samo supstanca — to je priča: o grožđu, godini, mestu, čoveku. Ako učiš da ga vidiš, mirišeš ga, osećaš ga i upoređuješ — počinješ da ga razumeš. I to nije snobizam — to je poštovanje prema piću.
Sledeći put kad budeš sa čašom u ruci, ne misli da pokušavaš da impresioniraš. Misli da istražuješ. Zamisli vino kao muzički album, a ne kao mp3. Slojevi. Detalji. Harmonija.
Pa — ko zna. Možda sledeći put kad neko na večeri kaže „dobro vino” — ti odgovoriš sa „ovo ima lepo telo, pristojan balans i suptilne note šljive”. I oni će klimnuti. A ti — nasmejati se kao da znaš nešto o svetu. 🍷