8 činjenica o francuskim, italijanskim i španskim vinima koje malo ko zna
Otkrivanje tajni najvećih vinskih imperija Evrope koje će vas iznenaditi
Kada pominjemo vina, odmah mislimo na Francusku, Italiju i Španiju – tri velika vinarska moćnika koji su vekovima oblikovali kulturu vina. Ali koliko zaista znamo o ovim vinskim carevinama? 🍷 Iza poznatih imena kao što su Bordeaux, Chianti i Rioja kriju se fascinantne činjenice koje će promeniti način na koji gledate na svoju omiljenu čašu vina.
Mislim da je vreme da zaronimo dublje u svet koji se krije iza etiketa. Od francuskih teroara koji su revolucionalizovali vinogradare širom sveta, preko italijanskih 500+ autohtonih sorti grožđa, do španske dominacije u svetskim vinogradima – ove činjenice će vam pokazati da ima mnogo više od onog što vidite na površini.
Francuska: Zemlja koja je izmislila pravila igre 🇫🇷
Francuska nije samo proslavila teror – ona ga je praktično patentirala.
Koncept teroara, koji se odnosi na jedinstvenu kombinaciju prirodnih faktora povezanih sa bilo kojim određenim vinoogradom, važan je za francuske vinogradare. Uključuje faktore kao što su zemljište, stene ispod, nadmorska visina, nagib brda ili terena, orijentacija prema suncu i mikro-klima. Čak ni u istoj oblasti, dva vinograda nemaju potpuno isti teror, što je osnova sistema Appellation d’origine contrôlée (AOC).
Ono što je stvarno fascinantno jeste da Francuzi ne veruju da proizvode Pinot Noir koji slučajno raste u Burgundiji.
Vinogradari u Burgundiji ne veruju da proizvode Pinot noir koji se slučajno gaji u Burgundiji, već da proizvode jedinstvena vina Burgundije koja se slučajno prave od Pinot noir grožđa.
To je potpuno drugačiji pristup od ostatka sveta! ✨
Bordo je uvek bio o kupažama, a ne o pojedinačnim sortama.
Skoro sva francuska vina su kupavi više od jedne sorte grožđa, mada to nije uvek slučaj. U Burgundiji se koristi samo Pinot Noir za proizvodnju crvenih vina Burgundije. U Bordeaux-u, velika većina crvenih vina su kupavi.
Ali evo trika: neki od najpoznatijih proizvođača u Saint-Emilion i Pomerol prave vina od 100% Merlot-a!
Burgundija: Samo Pinot Noir za crvena vina
Bordeaux: Uglavnom kupavi, ali postoje i 100% Merlot izuzeci
Champagne: Striktna AOC pravila samo za određene sorte grožđa
Alsace: 51 Grand Cru vinograd definisan zemljištem i nagibom
Možda najiznenađujuća činjenica:
Ovaj isti scenario se desio sa vintagom 2015 proizvođača iz Graves (Bordeaux) Liber Pater, koji je koristio drevne regionalne sorte grožđa koje zvanično nisu dozvoljene u vinima Bordeaux-a. Ipak, vinarija ih je prodala za 5500 dolara po boci!
Kakve su vaše omiljene francuske sorte grožđa, i da li ste znali ove činjenice o teroru?
Italija: Šampion genetske raznolikosti 🇮🇹
Ako mislite da poznajete italijanska vina, pripremite se za šok. Italija ima preko 500 autohtonih sorti grožđa – više nego bilo koja druga zemlja na svetu! 🌿
Italija je dom više od 500 autohtonih sorti grožđa, što je više nego bilo koja druga zemlja u celom svetu!
Od toga se aktivno komercijalno proizvodi oko 400-500 sorti.
DOCG sistem je ono što zaista čini italijanska vina posebnim.
Na najvišem i najstriktniji nivou je Denominazione di Origine Controllata e Garantita - lakše poznato kao “DOCG”. To označava da vina imaju kontrolisane metode proizvodnje vina i garantovan kvalitet vina. Pravila koja upravljaju proizvodnjom DOCG vina uključuju dozvoljene sorte grožđa, maksimalne granice prinosa, zrelost grožđa pri berbi, tehnike vinifikacije i minimalno vreme provedeno u buretima ili bocama pre puštanja u prodaju. Dodatno, DOCG vina se podvrgavaju testu ukusa i hemijskoj analizi od strane upravljačkog tela pre bociranja.
Evo nečega što verovatno niste znali: Postoji trenutno 74 DOCG vina u Italiji, ali taj broj samo raste.
Trenutno postoji 74 DOCG vina u Italiji, najveći deo njih koncentrisan u regionima Piemonte, Toskana i Veneto.
Super Tuscan fenomen je potpuno slučajan.
Ono što je ranije bilo Chianti Classico Riserva Vigneto Tignanello, povučeno je iz DOC-a 1971, prvo eliminiši belo grožđe (tada obavezno u Chianti DOC-u) i postepeno dodaje francuske sorte. Do 1975, Tignanello je bio napravljen sa 85% Sangiovese, 10% Cabernet Sauvignon i 5% Cabernet Franc. Zato što ova vina nisu bila u skladu sa striktnim DOC(G) klasifikacijama, prvobitno su bila označena kao vino da tavola (doslovno ‘stono vino’), stara zvanična kategorija obično rezervisana za vina nižeg kvaliteta.
Aglianico: Poznat kao “Barolo juga” u Basilicata i Campania
Nebbiolo: Ne samo u Piemontu - “Alpski Nebbiolo” postaje trend 🏔️
Schiava: Vekovna stara loza koja možda izaziva Pinot Noir u Alto Adige
Corvina: Ključna za čuvena vina Valpolicella i Amarone
Španija: Tihi div vinskog sveta 🇪🇸
Španija krije jednu od najvećih vinskih tajni sveta: Ima preko 1,2 miliona hektara vinograda, što je čini najvećom zemljom pod vinogradom na planeti!
Locirana na Iberijskom poluostrvu, Španija ima preko 1,2 miliona hektara (3,0 miliona jutara) zasađenih vinskim grožđem, što je čini najšire zasađenom zemljom za proizvodnju vina, ali trećim najvećim proizvođačem vina na svetu, nakon Italije i Francuske i ispred Sjedinjenih Država.
Razlog zašto nije broj 1 u proizvodnji? Stare loze i širok razmak u sušnim zemljištima daju izuzetno niske prinose.
Španska genetska raznolikost je neverovatna.
Zemlja ima obilje domaćih sorti grožđa, sa preko 400 sorti zasađenih širom Španije, mada 88 procenata proizvodnje vina zemlje potiče od samo 20 sorti grožđa - uključujući crvene Tempranillo, Bobal, Garnacha i Monastrell; bele Albariño, Airén, Verdejo.
85% sorti su autohtone!
U celoj zemlji, oko 150.000 vinogradara uzgaja i vinifikuje više od 430 različitih sorti grožđa, 85% kojih je autohtone! Iznenađujuća činjenica: više od polovine vinograda je zasađeno belim grožđem i mnoge sorte grožđa u južnoj Francuskoj su španskog porekla!
DOCa sistem je ultra-ekskluzivan.
DOCa – denominación de origen calificada (’denominacija kvalifikovanog porekla’), je najviša kategorija u španskim vinskim propisima, rezervisana za regione sa nadprosečnim cenama grožđa i posebno strogim kontrolama kvaliteta. Rioja je bila prva španska regiona koja je dobila DOCa status 1991, praćena Prioratom 2003. Ovo su jedini dva regiona smatrana ‘iznad’ DO statusa.
Samo La Rioja i Priorat imaju ovu prestižnu oznaku!
Tempranillo: Ima različite regionalne sinonime kao Cencibel, Tinta del País, Tinto Fino 🍇
Airén: Najšire zasađena sorta zbog otpornosti na sušu
Monastrell: Dominira u DO Jumilla, jedna od najstarijih vinskih regiona
Albariño: Zvezda Galicije sa mineralnim, citrusnim notama
Interesantno, Cava se može proizvesti u celoj Španiji, ali 95% se pravi u Kataloniji!
Oko 95% Cave se pravi u Kataloniji, sa vrhunskim proizvođačima koji više nego konkurišu francuskim divovima iz Champagne.
Klimatske promene menjaju pravila igre 🌍
Sva tri vinarska diva se suočavaju sa istim izazovom: klimatske promene fundamentalno menjaju vinski pejzaž.
Klimatske promene ostaju glavni faktor koji oblikuje budućnost vina. Meteorološka služba Ujedinjenog Kraljevstva predviđa da će 2026. biti među najtoplijim godinama u istoriji. Ovo stalno zagrevanje donosi više ekstremnih vremenskih uslova - poplave, suše, toplotne talase i požare - koji ugrožavaju tradicionalne vinske regione u Evropi i Kaliforniji.
Francuzi eksperimentišu sa novim sortama grožđa.
U 2021, u kontroverznom potezu, Francuski nacionalni institut za poljoprivredu, hranu i životnu sredinu zvanično je odobrio vinskim proizvođačima u regionu Bordeaux da eksperimentišu na probnoj osnovi sa četiri crvene i dve bele sorte loza odabrane iz drugih oblasti Francuske.
Španci su možda najprilagodljiviji: 27% svih španskih vina je organsko, sa regionima kao što je DO Penedés koji postavlja cilj da svi vinogradi budu sertifikovano organski do 2025. godine!
Tokom poslednjih nekoliko decenija, španska vinska industrija je postala lider u organskoj i održivoj proizvodnji vina kao sredstvo za očuvanje svojeg neverovatnog vinskog nasleđa. Trenutno, 27% svih španskih vina je organsko, sa regionima kao što je DO Penedés koji postavlja ambiciozan cilj da svi vinogradi budu sertifikovano organski do 2025.
Koja od ovih činjenica vas je najviše iznenadila, i kako mislite da će klimatske promene uticati na budućnost vaših omiljenih vina?