Svako ko je makar jednom popio čašu previše zna ono jutro kada i svetlost sa prozora deluje kao lična uvreda. 🌅 Pa se odmah postavlja večno pitanje: da li je kriv crni ili beli sorti u čaši?
Odgovor nije tako jednostavan kao što bi barmeni voleli da bude. Ima tu hemije, ima i mitova, a ima i dosta izgovora. Prođimo redom, pa ćete sami odlučiti čime ćete sledeći put nazdraviti. 🍷
Šta se zapravo dešava u čaši
Najčešći odgovor glasi da je crno vino gore, i to zbog kongenera. To su sporedni proizvodi fermentacije koji piću daju boju i miris, a vašem telu dodatni posao. 🧪 Što je piće tamnije, to ih obično ima više.
Studija o kojoj piše ABC News poredila je burbon i votku, i burbon je imao 37 puta više kongenera. Vino nije bilo deo eksperimenta, ali autorka Damaris Rohsenow je rekla da je logično zaključiti da crno vino, popijeno do pijanstva, daje teži mamurluk od belog. Logično, dakle, ali to nije dokaz.
Healthline dodaje da su kongeneri povezani sa težim mamurlukom, iako stručnjaci još ne znaju tačno zašto. Crna vina uz to obično imaju i nešto više alkohola. 🌿
Crno vino: više kongenera, obično i malo jači alkohol
Belo vino: manje kongenera, lakši start sledećeg jutra
Votka: gotovo bez kongenera, ali mamurluk i dalje može da se desi
Šta vi primećujete? Napišite u komentarima da li vas jače obara crno ili belo. ✨
Histamini i tanini: osumnjičeni broj dva
Kongeneri nisu jedini u istrazi. Histamin nastaje tokom fermentacije, a crno vino se pravi sa kožicom grožđa, pa ga ima znatno više nego u belom. Neki ljudi imaju manjak enzima diamin oksidaze i histamin teško razgrađuju. 🧡
Tu su i tanini, onaj trpki osećaj na jeziku. Prema Wine Spectator, neki eksperimenti pokazuju da tanini podstiču trombocite da oslobode serotonin, a visok serotonin može da izazove glavobolju. Nije sve dokazano, ali je dovoljno uverljivo da se uzme ozbiljno.
Ako sumnjate na ovo, test je jednostavan:
Popijte pola čaše i sačekajte 15 do 20 minuta
Probajte crno vino sa manje tanina, na primer Beaujolais umesto Cabernet Sauvignona
Uporedite kako reagujete na belo, jer ono skoro da nema tanina 🍇
Ovo je moje omiljeno objašnjenje, jer ne krivi samo količinu, nego i ono što je u čaši. Ali ne mogu da tvrdim da važi za svakoga.
Sulfiti: najpopularniji lažni krivac
Gotovo svako će vam reći da su sulfiti za sve krivi. Pogrešno, uglavnom. Svako vino ih sadrži, jer nastaju prirodno tokom fermentacije, a Dr Vinny iz Wine Spectatora objašnjava da alergija na sulfite liči na astmu, a ne na glavobolju. 🌍
Ima i zanimljivog obrta. Dozvoljena granica sulfita je viša kod belih vina nego kod crnih. Ako vas boli glava od crnog, a od belog ne, sulfiti su vrlo malo verovatni. Sušeno voće ih ima mnogo više od većine vina.
Sulfiti su konzervans koji štiti vino od oksidacije i bakterija
Organska i “čista” vina ih i dalje sadrže, samo u prirodnom obliku
Prava alergija je retka i daje respiratorne simptome
Ako ste ih do sada krivili, možda je vreme da im se izvinite. 😄
Pa koje vino onda da biram
Najjasnija rečenica u celoj priči dolazi od profesora Stivena Alsopa iz Nacionalnog instituta za istraživanje droga u Pertu. Kako prenosi Today, jedna ili dve čaše crnog vina neće verovatno napraviti probleme, a deset čaša belog hoće. Doza odlučuje više nego boja. 🍾
Neurološkinja Deena Kuruvila u tekstu za Food Network dodaje da glavobolju retko izaziva samo jedan okidač. Stres, dehidracija i premalo sna rade zajedno sa vinom.
Zato, ako baš želite da se osigurate:
Izaberite belo ako ste već imali loša jutra posle crnog
Pijte čašu vode uz svaku čašu vina
Jedite pre i tokom pijenja, nikako na prazan stomak
Ostavite telu dovoljno sna posle večeri
Za mene je pošten zaključak ovakav: belo vino je malo bezbednije, ali ga nije bezbedno piti kao vodu. Uživanje u vinu nije trka. 🌿
Šta ćete otvoriti sledeće večeri i koliko čaša mislite da je dovoljno? Podelite u komentarima, pa uporedimo jutra. 🍷