Verovatno si je čuo/la od babe, doktora na porodičnom ručku ili nekog članka sa naslovom tipa “Naučnici otkrili”. Jedna čaša crnog vina dnevno navodno čuva srce, produžava život i opravdava svaku sledeću turu. Zvuči lepo. Mislim, ko ne bi voleo da mu porok bude i lek 🍷 Ali kad se malo zagrebe ispod površine te rečenice, priča postaje mnogo manje romantična, a mnogo više marketinška. Hajde da vidimo odakle je uopšte došla i da li je nauka danas i dalje na njenoj strani.
Priča koja je spasila prodaju vina
Sve kreće iz 1991. godine, kada je novinar Morli Sejfer u emisiji 60 Minutes predstavio Amerikancima takozvani “francuski paradoks”: Francuzi jedu masnu hranu, puše više, kreću se manje, a ipak imaju znatno niže stope srčanih bolesti od Amerikanaca. Osoba koja je pokrenula celu priču bio je francuski epidemiolog Serž Reno, istraživač sa Univerziteta u Bordou, koji je tvrdio da je crno vino ključni razlog te razlike, kako podseća American Society for Nutrition. 🇫🇷
Efekat te jedne emisije na tržište vina bio je ogroman:
Prodaja crnog vina u SAD skočila je za oko 40% u godini posle emisije
Vinska industrija je, suočena sa padom prodaje tokom devedesetih, odmah zagrlila tu priču kao marketinški poklon
Termin “francuski paradoks” postao je gotovo sinonim za “vino je zdravo”
Resveratrol, jedinjenje iz kožice grožđa, postao je novi zvezdani sastojak
Ono što retko ko pominje jeste da je Reno odrastao u Bordou, srcu francuske vinske industrije, što ne znači da je pogrešio, ali svakako objašnjava zašto je priča bila toliko zgodna za sve uključene. Da li ti je ikad palo na pamet da proveriš ko je prvi izneo tvrdnju koju ponavljaš kao činjenicu? 🤔
Šta resveratrol zaista radi, i ne radi, u telu
Resveratrol je stvarno zanimljivo jedinjenje, samo po sebi. Biljke ga proizvode kao odbrambenu reakciju na stres, povredu ili gljivičnu infekciju, a nalazi se i u kikirikiju i bobičastom voću, ne samo u grožđu. Problem je koncentracija: prema Superpower, količina resveratrola u vinu obično iznosi svega 0,5 do 2 miligrama po litru, što je mnogo manje nego što je korišćeno u kliničkim ispitivanjima koja su pokazala bilo kakav efekat. 🧪
Mayo Clinic je po ovom pitanju prilično direktna: rezultati istraživanja o resveratrolu su mešoviti. Neke studije pokazuju da može smanjiti zapaljenje i rizik od zgrušavanja krvi, dok druge ne nalaze nikakav zaštitni efekat na srce. Realno, evo šta bi trebalo da znaš pre nego što flašu proglasiš suplementom:
Da bi popio/la kliničku dozu resveratrola korišćenu u nekim istraživanjima, morao/la bi da popiješ na desetine flaša vina dnevno
Bioraspoloživost resveratrola u telu je niska, veći deo se razgradi pre nego što stigne do krvotoka
Efekti primećeni u laboratoriji na ćelijama ili životinjama često se ne prenose direktno na ljude
Sam alkohol iz vina ima drugačiji, nezavisan uticaj na zgrušavanje krvi od resveratrola
Drugim rečima, resveratrol postoji, radi nešto, ali ne u količinama koje bi realno unosio/la iz čaše vina uz večeru. 🍇
Šta kažu novije, ozbiljnije studije
Ovde priča postaje neprijatna za ljubitelje vina, uključujući i mene. 📉 Prema pregledu objavljenom u časopisu koji indeksira PMC, takozvane Mendelove randomizacije, statistička metoda koja koristi genetske varijante da izbegne uobičajene zamke posmatračkih studija, nisu pronašle zdravstvenu korist od alkohola, a neke su pokazale povećan rizik čak i pri niskim dozama. To je ozbiljan udarac na staru priču.
Zvanične preporuke takođe idu u tom pravcu:
Svetska zdravstvena organizacija je 2023. godine izjavila da ne postoji bezbedan nivo konzumacije alkohola
Studija Univerziteta Vašington, koju je vodila dr Emanuela Gakidu, zaključila je da nulta konzumacija alkohola minimizuje ukupan rizik po zdravlje, prenosi UW Newsroom
Evropsko kardiološko društvo je u smernicama iz 2021. godine preporučilo ograničenje na manje od 100 grama alkohola nedeljno, uz napomenu da novije Mendelove randomizacije ne podržavaju zaštitni efekat alkohola
Američko udruženje kardiologa je 2023. godine dalo ocenu “nema koristi” za korišćenje alkohola u svrhu zaštite srca kod pacijenata sa srčanim bolestima
Ne moram da ti kažem da ovo nije popularna vest u vinskim krugovima. 😅 Ali ignorisati je bilo bi isto toliko nepošteno koliko i ignorisati prvobitnu priču o francuskom paradoksu.
Šta onda sa tom čašom za večerom
Evo poštenog zaključka, ne mora sve da bude crno-belo. 🍇 Francuski paradoks verovatno nikad nije bio samo o vinu. World of Fine Wine podseća da je francuski način ishrane, kao i način života, uključivao manje porcije, više kretanja i socijalne obroke, faktore koje je teško izolovati od same čaše vina u statistici. Kad naučnici pokušaju da razdvoje vino od stila života koji ide uz njega, zaštitni efekat uglavnom nestane ili se drastično smanji.
Ovo ne znači da moraš odmah da izliješ flašu u sudoperu. 🙅 Znači samo da razlog da piješ vino ne bi trebalo da bude medicina, nego uživanje. O tome, i o još par sličnih mitova, već smo detaljnije pisali u tekstu 3 mita o vinu i zdravlju u koje svi veruju, a nauka ih ruši, gde rastavljamo i priču o sulfitima. Ako i dalje voliš svoju čašu uz večeru, nema razloga za paniku, samo je pij jer ti prija, ne jer misliš da ti produžava život. 🍷 Da li bi ti i dalje pio/la vino da sutra zvanično proglase da nema nikakve veze sa zdravljem srca?