6 razloga zašto ti se neka vina ne dopadaju (i kako da pronađeš ona koja hoćeš voleti)
Ponekad nije stvar u tebi — nego u vinu (ili tvom nepcu). 🍷
Znaš onaj trenutak kad sipaju vino, ti njušiš čašu — i bum: sve ti deluje kiselo, oporo, ili ti jednostavno ne prija. Ne moraš da budeš “nepijanica” — vrlo moguće je da vino nije “za tebe”. Kao kad obučeš cipelu koja ti žulja: možda je cipela loša… ili jednostavno nije tvoj broj.
U ovom tekstu razotkrivam zašto neka vina bodu nepce — i, važnije, kako da prepoznaš i biraš ona koja lako možeš zavoljeti. Da ti budu vino-društvo, ne mučenje. 😉
Razlog 1: Bitni su tanini i kiselost — a ti si osetljiv(a)
Vino nije samo grožđe i alkohol. U njemu ima tanina (gorke, “suve” note koje osećaš u ustima), kiseline, alkohola, i drugih hemijskih elemenata koji oblikuju ukus.
Ako si osetljiv(a) na visok nivo kiselosti — sve vina ti mogu delovati “oštro”, previše kiselo.
Ako ti je nepce nestabilno na gorko/suvo, tanini u crvenim vinima (posebno onim jakim) će učiniti da vino bude više muka nego uživanje.
Ne kažem da je nešto “loše” — jednostavno postoji šansa da si ti “supertaster” (kao u jednoj priči: “moj jezik se prevrće kao riba na doku”) i da neke note osećaš intenzivnije nego većina.
Šta da uradiš: biraš vina sa manjom kiselinom i taninima — bela, voćna, lakša crvena (npr. Pinot Noir) ili poluslatka vina.
Razlog 2: Vino možda ima mana — a to ti nepce “vidi”
Nije uvek problem u tvom nepcu. Nekad vino ima grešku. Postoje fenomeni i spojevi koji normalno ne prave problem — dok ne pređu prag osetljivosti. Tada vino “pokvari sliku”.
Naprimjer:
Suvi ili “zatvoreni” mirisi poput sumpornih spojeva (sirov luk, trulež, pepeo) ili mirisi na plesan, gumu, čak “stadionsku staju”.
Ako vino ima previše oksidacije — gubi čistoću, postaje “žuto/braon”, mirisi i ukusi se zaguše.
Ako si jednom popio/la vino sa takvom greškom — nije da si “nezreo ljubitelj” vina. Samo si bio/la žrtva lošeg primera.
Šta da uradiš: kad otvoriš bocu — njuši je pre nego sipaš. Ako osetiš sumpor, plesan, gumu, baci je (ne moraš piti sve dok žulja nepce). I ne stigmatizuj sebe — vino je imalo lošu “šminku”, ne ti problem sa ukusom.
Razlog 3: Previše alkohola ili “težak body” — vino ti je prosto “oporo”
Alkohol i “telo” vina (body / struktura) utiču na to koliko će vino biti “teško” za nepce. Visok procenat alkohola može da izazove osećaj pečenja, a puno tela i tanina — osećaj težine, suvoće.
Ako ti ne prija jak, “gusto” napitak — lako je da ti se ni vino sa višim procentom alkohola (ili punim karakterom) neće dopadati.
Šta da uradiš: traži vina koja su lakša — manji alkohol, više svežine. Bela vina ili mlada crvena sa manje tanina i punijeg tela.
Razlog 4: Navika — “Nepce naviknuto na iste ukuse”
Ako stalno piješ istu vrstu vina, nepcu se “navikne” na određeni ukus. Tada alternativa (druga sorta, stil) zvuči čudno, gorko, oporo — pa čini da odbaciš vino pre nego ga zapravo probaš.
To je kao da jedeš svaki dan beli hleb — pa kad probaš ražani, deluje ti ko kamen.
Šta da uradiš: eksperimentiši. Promeni stil, region, tip vina. Nepce treba novine da bi razvilo ukuse.
Razlog 5: Temperatura i način posluživanja — male stvari prave veliku razliku
Verovali ili ne — temperatura serviranja, čaša i način sipanja prave razliku. Belo vino pretoplo i bez rashlađivanja je dosadno. Crveno — ako ga gurneš previše u hladnoću, “umreće”. Prava čaša, pravilno provrtanje, dovoljno vazduha — sve to pomaže da vino “otvori” svoj puni potencijal.
Ponekad je vino sasvim ok — ali način na koji ga piješ ga sabotira.
Šta da uradiš: rashladi belo, drži crveno u idealnoj sobnoj; koristi adekvatne čaše; daj vinu malo vazduha pred degustaciju.
Razlog 6: Tvoje lično iskustvo i nasleđe ukusa — alkohol je zapravo čitav svet
Na kraju dana — ukus je subjektivan. Možda si odrasla okružena ljudi kojima vino nije bilo prioritet. Možda si navikla na pivo, sok, kafu. Tvoj doživljaj mirisa, ukusa, teksture je formiran godinama. I to je sasvim u redu.
Ljudi imaju različite sklonosti: neko voli gorko, neko slatko; neko voli silna tela i tanine, neko lagano i sveže. Nije stvar “da li tražiš loše vino” — nego da li tražiš vino pravljeno po tvom ukusu.
Šta da uradiš: ne forsiraj sebe da “volis vino”. Umesto toga — otkrivaj ono što voli tvoje nepce.
Pročitaj i: Najbolje sorte vina za ljude koji ne vole vino (još)
Kako da pronađeš vino koje ćeš zavoljeti
Ako si se prepoznala u nekom od razloga iznad — evo kako da pametno biraš vino koje ima šansu da ti prija:
Traži vina sa opisima: “lagano”, “voćno”, “niska tanina”, “sveže”.
Probi različite sorte — belu, voćnu crvenu, poluslatku, lambrusko… bogat svet postoji.
Obrati pažnju na temperaturu i čašu. Ne potceni moć čaše.
Kad otvoriš vino — njuši prvo. Ako osećaš sumpor, plesan, ‘stadionsku’ notu — baci ga. Nije ti dužan da ti prija loše vino 😉
I — ne juri socijalne standarde. Vino je za uživanje, ne za silovanje nepca.
Završna misao? Nije sramota ne voleti vino. Sramota je piti ga kad ti ne prija. Ako pandža nepca ne kaže “da”, promeni bocu. Svet vina je ogroman, šarolik — i siguran sam da među hiljadama boca postoji ona koja čeka da ti kaže: “Zdravo, ja sam tvoja”.
Probaj. Eksperimentiši. I budi iskrena prema svom nepcu. 🍷