Koje sorte grožđa uvek daju više nego što košta flaša
Zaboravite etikete sa prestižnim imenom, ove sorte dokazuju da odnos cene i kvaliteta retko ide onako kako mislite
Postoji jedna rečenica koju svaki iskusan someljer izgovori bar jednom nedeljno, a to je “probaj ovo pre nego što odustaneš od budžeta”. 🍷 Mislim da je to najpoštenija stvar koju možete čuti u vinoteci. Dok se svet i dalje kloni oko kabernea i šardonea kao da su jedine dve opcije na planeti, postoji čitav niz sorti koje iz nekog razloga nikad ne dobiju cenu koju zaslužuju. Možda zato što im imena nisu lako izgovorljiva, možda zato što nemaju marketinški tim iza sebe, a možda i zato što ih niko nije naučio da ih traži.
Ova lista nije o jeftinom vinu koje je “iznenađujuće dobro za tu cenu”, jer ta rečenica mi već zvuči kao izvinjenje. Ovo je o sortama koje, bez obzira na cenovni razred, konstantno premašuju očekivanja. Neke su domaće, neke dolaze iz zaboravljenih delova Evrope, a jedna je toliko pogrešno shvaćena da joj je i dalje potrebna javna rehabilitacija. 🌍 Krenimo redom, a vi možda otkrijete i sortu koju sledeći put tražite umesto one na koju ste navikli.
Garnača: stara loza, mala cena, veliki karakter
Ako postoji jedna sorta koja dokazuje da starost čokota nije marketinški trik nego stvarna prednost, to je garnača. Stare loze u unutrašnjosti Španije, često zasađene pre pola veka, daju grožđe niskog prinosa i koncentrisanog ukusa, a te flaše i dalje koštaju delić onoga što bi ista dubina ukusa koštala iz Burgundije. 🍇 Prema nedavnom pregledu vina ispod dvadeset dolara, upravo stara garnača iz unutrašnjosti Španije predstavlja jednu od najnedovoljno cenjenih kategorija crvenih vina na tržištu, sa dubinom, začinima i strukturom koje retko srećete u tom cenovnom razredu.
Ono što mi se posebno sviđa kod garnače jeste da ne mora da se pretvara u nešto što nije. Nema tu agresivnih tanina koje treba “ukrotiti” godinama u podrumu, nema izveštačene kiselosti. Ima sunca u čaši, i to je dovoljno.
Nekoliko razloga zašto garnača zaslužuje mesto na vašem stolu:
Stare loze (preko 40 godina) daju manji prinos, a time i koncentrisaniji ukus
Odlično podnosi sušu, što je sve važnije u godinama sve toplijih leta
Prirodno je voćna i pitka, ne zahteva dugo odležavanje da bi bila uživanje
Sjajno se slaže sa jagnjetinom, paelom i bilo čim sa roštilja
Da li ste ikada probali garnaču iz Kalatajuda ili Kampo de Borhe, a ne iz Rione? Ako niste, to je prvi propust koji treba ispraviti.
Chenin Blanc: beli hameleon koji se stidi sopstvene vrednosti
Chenin Blanc je, iskreno, sorta sa identitetskom krizom, i baš zato je toliko potcenjena. Publika zna šta dobija sa sovinjon blanom, zna šta dobija sa šardoneom, ali chenin? Chenin može biti suv kao kremen ili sladak kao med, mirno vino ili penušavo, i baš ta nepredvidivost je ono što ga je decenijama držalo daleko od polica sa “sigurnim” izborima. Prema analizi tržišta, upravo je ta hameleonska priroda glavni razlog zašto Chenin Blanc nikad nije dobio brend prepoznatljivost koju ima Sovinjon ili Šardone, iako po kvalitetu često nadmašuje oba.
Južna Afrika danas ima najviše zasada ove sorte na svetu, tamo je poznata i kao Steen, a proizvodi vina koja imaju mineralnost, kiselinu i teksturu za koju biste u Loari platili duplo više. To je, po meni, najbolji primer sorte koja “radi” u pozadini a da joj niko ne da zasluge. ✨
Šta tražiti kad birate chenin:
Suve verzije iz Južne Afrike (regije Swartland i Stellenbosch) za mineralnost i svežinu
Loarske apelacije poput Vuvrea za kompleksnost i potencijal odležavanja
Etikete sa oznakom “sur lie” za bogatiju teksturu
Mlade berbe za voćnost, starije za med i pčelinji vosak u aromi
Ako tražite belo vino koje menja lice iz čaše u čašu, možda je vreme da mu date šansu, a o tome koja sorta sija u kom periodu godine već smo pisali u vodiču kroz vino i godišnja doba.
Karinjan: sorta koju smo skoro zaboravili, a onda se setili
Karinjan je možda najbolji primer sorte koja je pala u nemilost zbog sopstvene izdašnosti. U dvadesetom veku, kada se u južnoj Francuskoj tražila kvantiteta a ne kvalitet, karinjan je bio svuda, pa je samim tim postao sinonim za jeftino i bezlično vino. Rezultat toga je da su mnogi stari vinogradi iščupani i zamenjeni “modernijim” sortama poput merloa. Ironično, upravo su ta zaboravljena, stara stabla karinjana danas najveće blago, jer prema Decanteru, sorta doživljava pravu renesansu među vinarima širom sveta, i to zahvaljujući baš onim retkim starim čokotima koji su nekim čudom preživeli krčenje.
Karinjan (ili Carignane u Kaliforniji, Mazuelo u Rioji, Samso u Priorati) ima izraženu kiselost i čvrste, ali ne agresivne tanine. Kada dođe sa starih loza, dobija dubinu koja nema veze sa cenom na etiketi. 🌿
Zašto obratiti pažnju na karinjan:
Stare loze daju vina sa neverovatnom koncentracijom, a i dalje pristupačnom cenom
Odlično se slaže sa jelima bogatim začinima, roštiljem i tvrdim sirevima
Sve češće se pojavljuje kao samostalna sorta, a ne samo u kupažama
Regije poput Priorata i Langedoka nude neke od najboljih primera
Sledeći put kad na etiketi vidite ovu sortu, nemojte je preskočiti misleći da je “obično vino za kupažu”. Verovatno će vas iznenaditi.
Prokupac: domaći adut koji svet tek otkriva
Ne mogu da napravim listu potcenjenih sorti a da ne pomenem Prokupac, jer je ovo možda i najočigledniji primer vina koje daje više nego što košta. Ova autohtona sorta se gaji na području Srbije vekovima, prvi pomen sela Prokuplja, po kome je verovatno i dobila ime, datira još iz povelje kneginje Milice iz 1395. godine. Prema Wikipediji, Prokupac je poslednjih godina osvojio čak i međunarodne nagrade, uključujući zlatne medalje na Decanterovom takmičenju, što za sortu koja se decenijama smatrala “seoskim vinom” nije mala stvar.
Ono što volim kod prokupca jeste da ume da bude i ozbiljno i pitko u istom dahu. Dobar primerak ima aromu trešnje, kupine i divljeg voća, sa umerenim taninima i osveženjem koje retko nalazite kod vina slične cene. A cena? I dalje je, generalno, ispod onoga što biste platili za uporediv kabernet ili sira.
Šta prokupac čini posebnim:
Autohtona srpska sorta sa dokumentovanom istorijom dužom od šest vekova
Dobro podnosi ekstremne temperature, i niske i visoke
Ima prepoznatljiv karakter, retko liči na bilo koju drugu poznatu sortu
Sve više vinarija ga proizvodi kao samostalno vino, a ne samo u kupažama
Ako ste tek počeli da istražujete svet vina i ne znate odakle da krenete, prokupac je odličan prvi korak, a za više predloga pogledajte i naš vodič za one koji vino tek uče da vole. Koliko puta ste, iskreno, posegnuli za uvoznim vinom umesto da probate nešto što raste stotinak kilometara od vas?
Rizling: najpogrešnije shvaćena sorta na svetu
Ostavio sam rizling za kraj jer je, po mom mišljenju, najveća nepravda u svetu vina. Ljubitelji ga obožavaju, a većina potrošača ga izbegava, uglavnom zato što ne znaju da li će dobiti suvo ili slatko vino. Prema Wine-Searcheru, rizling se decenijama bori sa problemom prepoznatljivosti upravo zbog te “hameleonske” prirode i komplikovanih nemačkih etiketa, iako po kvalitetu i preciznosti izrade često nadmašuje mnogo skuplje sorte.
Ono što je fascinantno kod rizlinga jeste koliko precizno prenosi teroar. Malo koja sorta tako verno pokazuje razliku između kamenitog i glinovitog zemljišta, hladnije ili toplije godine. A opet, njegova cena i dalje ne prati taj kvalitet, verovatno baš zato što ga potrošači i dalje doživljavaju kao rizik.
Kako da se snađete kad birate rizling:
Nemačke etikete “Trocken” znače suvo, “Kabinett” obično blago slatko
Alzaški rizlinzi su skoro uvek suvi i puniji tela
Australijski rizlinzi iz doline Klare su suvi, čvrsti i imaju note limete
Ne bojte se mlađih godišta, rizling je iznenađujuće pitak i mlad
Mislim da je vreme da rizling dobije drugu šansu kod svakoga ko ga je otpisao posle jedne loše flaše iz supermarketa. 🍾
Dakle, sledeći put kad stojite u vinoteci i oklevate između poznatog imena i nečega što niste čuli, setite se ove liste. Koju od ovih pet sorti ćete prvu potražiti?